Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi treba popuniti skoncentrisano, polako, strpljivo i u svim predviđenim rubrikama. Ipak, osiguravajuća kuća krivca po pravilu neće imati poteškoća da obradi odštetni zahtev u kojem je propušteno zaokruživanje ili popunjavanje određenih polja u evropskom izveštaju (npr. ako nije zaokruženo da li je bilo štete na stvarima ili povređenih učesnika, ako nije unet podatak o nazivu filijale, biroa ili posrednika koji je izdao polisu). Sa druge strane, propusti u pravilnom i potpunom popunjavanju važnih segmenata evropskog izveštaja znatno će otežati postupak naplate štete, a ponekad i u celosti dovesti u pitanje postupak uspešne naplate pred osiguravajućom kućom krivca. Greške prilikom popunjavanja evropskog izveštaja nastaju usled stresa koji je prirodni pratilac svake neprijatne situacije u saobraćaju. Vreme ne možemo da vratimo, ali dodatnim naporom u cilju izrade kvalitetnog evropskog izveštaja možemo da uštedimo vreme koje će biti potrebno za ono što željeno predstoji – za uspešnu i zadovoljavajuću naplatu štete.

 

NAJČEŠĆE GREŠKE PRILIKOM POPUNJAVANJA EVROPSKOG IZVEŠTAJA:

-Neunošenje podatka o datumu nezgode

-Neunošenje podatka o mestu nezgode

-Nečitak podatak o registracijama vozila koja su učestvovala u nezgodi (nečitka slova ili brojevi)

-Neunošenje podatka o nazivu osiguravajućih kuća i broju ugovora (broju polise) ili broju zelenog kartona

-Nesačinjavanje skice

-Nedostatak izjava vozača o okolnostima nezgode predviđen u rubrici br. 14 evropskog izveštaja

-Nedostatak jasnog i nedvosmislenog priznanja odgovornosti vozača - krivca  u rubrici br. 14 evropskog izveštaja

-Nedostatak potpisa oba učesnika nezgode

 

APSOLUTNO BITNI ELEMENTI EVROPSKOG IZVEŠTAJA:

Polje br. 1.: DATUM I VREME NEZGODE

Polje br. 2.: MESTO NEZGODE: treba da uključi državu, naziv mesta ili najbliže mesto na putu van naselja (poželjno je uneti i naziv ulice sa kućnim brojem, ukoliko je ovaj podatak poznat i dostupan)

Polje br. 6. UGOVARAČ OSIGURANJA/OSIGURANIK: prepisati podatke sa polise koji se odnose na prezime, ime i adresu osiguranika koji su navedeni u polisama osiguranja oba učesnika nezgode

Polje br. 7. VOZILO: treba da uključi marku, tip vozila i čitko ispisane registarske oznake (podatak o državi u kojoj je vozilo osigurano naročito treba uneti ukoliko je učesnik nezgode osiguran u inostranstvu, tj. ako vozilo nosi strane registarske oznake)

Polje br. 8 OSIGURAVAJUĆA KUĆA: treba da uključi naziv osiguravajuće kuće, broj ugovora (broj je odštampan na polisi), datum važenja polise (od-do)

Polje br. 9 VOZAČ: treba da sadrži najmanje prezime, ime, adresu i broj vozačke dozvole oba učesnika nezgode (veoma je poželjno uneti i čitak kontakt telefon vozača, za slučaj potrebe da se učesnici nezgode dodatno konsultuju nakon što napuste lice mesta)

Polje br. 10 MESTO INICIJALNOG UDARA: potrebno je približno označiti strelicom mesto ostvarenog kontakta između vozila (ukoliko je inicijalni kontakt ostvaren većom površinom, mesto inicijalnog kontakta može se označiti i sa više strelica)

Polje br. 11 VIDLJIVA OŠTEĆENJA NA VOZILU A: potrebno je uopšteno označiti regiju automobila na kojoj su nastala oštećenja i potom opisati oštećenja u skladu sa raspoloživim iskustvom poznavanja delova vozila. Poželjno je opisati sva vidljiva oštećenja na vozilu (npr. zadnji deo vozila, branik)

Polje br. 12 OKOLNOSTI KOJE SU DOVELE DO NEZGODE: Na sredini evropskog izveštaja nabrojano je 17 uobičajenih okolnosti sa predviđenim poljima. Potrebno je pažljivo pročitati ,,ponudu” okolnosti koje evropski izveštaj predviđa i potom zaokružiti radnju koju je svaki od učesnika nezgode vršio u trenutku nezgode odnosno neposredno pre njenog nastanka (važi i za vozača A i za vozača B)

Polje br 13. SKICA LICA MESTА: Skica treba da verno i logično predstavi način na koji je došlo do saobraćajne nezgode. Fokus je u tačnom, jednostavnom, logičnom i preglednom vizuelnom predstavljanju načina nastanka nezgode. Niko neće zameriti ako skica nije lepa. Međutim, jeste problem ako je skica očito pogrešno sačinjena (npr. za nezgodu je krivo vozilo A koje nije poštovalo znak STOP, ali je u skici pogrešno predstavljeno da je znak STOP bio namenjen vozilu B).

Polje br. 14. VLASTITE NAPOMENE: Oba vozača opisuju kratko okolnosti koje su dovele do nezgode. Vozač koji je kriv i koji prihvata odgovornost to mora i da napiše (npr.: ,,Nisam poštovao znak STOP. Kriv sam za nezgodu” ili ,,Udario sam u drugo vozilo prilikom prestrojavanja. Prihvatam odgovornost”). Vozač oštećenog vozila koji nije kriv, takođe će opisati način nastanka nezgode (npr. ,,Drugo vozilo nije poštovalo znak STOP, udarilo me je u prednji desni deo” ili ,,Drugo vozilo me je prilikom prestrojavanja udrilo u prednji levi deo vozila i potom nabacilo na ivičnjak sa desne strane”). POTPISI oba učesnika saobraćajne nezgode ispod ili pored njihovih izjava su OBAVEZNI. Evropski izveštaj u kojem oba učesnika prihvataju ili oba učesnika negiraju krivicu ne predstavlja dobro popunjen obrazac evropskog izveštaja, jer u tom slučaju očito je da se učesnici nisu sporazumeli u pogledu odgovornosti za nastanak  saobraćajne  nezgode. Izostanak vlastitih napomena koje opisuju sam način nastanka nezgode, u kasnijoj fazi pred osiguravajućim društvom sa sobom nosi posledicu nepotrebnog odugovlačenja postupka naknade štete i to u vremenu potrebnom da osiguranje od svog osiguranika pribavi dodatnu pisanu izjavu na okolnosti nastanka saobraćajne nezgode.

FOTOGRAFIJE SA LICA MESTA – NISU OBAVEZNE ALI JESU PREPORUKA: Fotografije sa lica mesta ne predstavljaju obavezan segment prilikom popunjavanja i naplate štete putem evropskog izveštaja, ali je preporučljivo da budu sačinjene od strane oštećenog. Poželjno je i kvalitetno uslikati vidljiva oštećenja na drugom vozilu-krivcu, kako bi i ove fotografije mogle biti prosleđene njegovom osiguranju. Ovaj postupak takođe štedi vreme u fazi naplate štete, jer postoji mogućnost da osiguravajuće društvo u slučaju postojanja fotografija oštećenja na vozilu svog osiguranika neće nepotrebno insistirati na dodatnom pozivanju svog osiguranika radi slikanja njegovog vozila u cilju upoređivanja međusobnih oštećenja na vozilima.

 

​

Najčešća pitanja i dileme u pogledu popunjavanja evropskog izveštaja

​

Koju kolonu popunjava vozač koji je kriv za nezgodu, a koju oštećeni? Rubrike A i B su sadržinski ravnopravne i iste. Dugogodišnja praksa saobraćajne policije da brojem 1 označi krivca nezgode, po analogiji nalaže da prilikom popunjavanja u rubriku A budu uneti podaci o vozaču i vozilu koje je skrivilo nezgodu. Ipak, ukoliko podaci o krivcu budu uneti u rubriku B, a podaci o oštećenom vozilu u rubriku A, ova okolnost neće predstavljati problem sve dok je u rubrici br. 14 vozač koji je kriv za nezgodu nedvosmisleno napisao da prihvata krivicu.

​

Da li je izlazak policije obavezan? Za saobraćajne nezgode u kojima je nastala manja materijalna šteta, prilikom popunjvanja evropskog izveštaja nije neophodan izlazak policije. Ipak, postoje dva problema u pogledu visine manje materijalne štete: 1. limiti iznosa do kojih se šteta smatra manjom materijalnom štetom različito su definisani u različitim važećim zakonima, 2. učesnici nezgode često nisu u stanju da procene visinu materijalne štete (uglavnom je odokativno procene u nižem stepenu nego što je stvarna šteta). Usled navedenog, preporuka je da i u slučaju popunjavanja evropskog izveštaja učesnici pozovu policiju radi sačinjavanja službene beleške. Međutim, ni izlazak policije neće pomoći ukoliko je evropski izveštaj sačinjen loše i ako ne sadrži bitne podatke. Ne treba izgubiti iz vida da policija nije dužna da vrši kontrolu načina popunjavanja evropskog izveštaja. Zato je strpljivo i pažljivo popunjavanje evropskog izveštaja od strane učesnika nezgode ključan preduslov za kasniju efikasnu, brzu i zadovoljavajuću isplatu nastale materijalne štete na vozilu.

​

Da li će policija u slučaju pozivanja samo radi sačinjavanja službene beleške vršiti uviđaj i podneti prekršajnu prijavu protiv krivca? Po pravilu ne. Evropski izveštaj i služi kako bi se šteta nadoknadila bez opterećivanja državnih organa da izrađuju nepotrebnu uviđajnu dokumentaciju, pri čemu je benefit krivca upravo okolnost da postupak pred sudom neće biti pokrenut. Ipak, ukoliko neko od učesnika ne zadovoljava sve uslove za učešće u saobraćaju (potput istekle vozačke dozvole, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i sl.) u tom slučaju bi policija koja je izašla na teren morala po službenoj dužnosti da izvrši kompletan uviđaj. Policiji koja dođe na lice mesta treba ukazati da je razlog pozivanja potreba za sačinjavanjem službene beleške i da su se učesnici sporazumeli da popune evropski izveštaj.

​

Da li je dozvoljeno naknadna dopuna podataka koji nedostaju u evropskom izveštaju od strane oštećenog ili prepravka već unetih podataka? Ovakav postupak se nikako ne preporučuje, jer je praksa pojedinih osiguravajućih društava da  bilo kakvu dopunu ili izmenu već popunjenog evropskog izveštaja tretiraju i prijave kao krivično delo falsifikovanja isprave. U slučaju naknadno uočenih nedostataka na evropskom izveštaju, najbolje je u dogovoru sa drugim učesnikom popuniti nov evropski izveštaj (stari  se u tom slučaju ne sme koristiti, niti za tim ima potrebe). Uostalom, evropski izveštaj i popunjava se onda kada postoji visok stepen poverenja između učesnika saobraćajne nezgode, što je naravno uvek stvar procene. Poverenje podrazumeva da jedna strana neće ništa prepravljati i dopisivati, kao i da će druga strana u slučaju potrebe dodatno pomoći ukoliko su potrebne dozvoljene i saglasne korekcije sadržine evropskog izveštaja.

​

Da li se evropski izveštaj može raditi i u slučaju postojanja povreda kod vozača, putnika ili trećih lica?  U slučaju postojanja povreda koje su posledica saobraćajne nezgode, bez obzira na njihovu težinu - evropski izveštaj se NE POPUNJAVA, već se zahteva vršenje uviđaja saobraćajne nezgode od strane policije.

​

Da li se može popuniti evropski izveštaj u slučaju saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovalo vozilo sa registarskim oznakama izdatim od strane privremenih vlasti na AP Kosovo i Metohija? Određeni akti potpisani između srpskih predstavnika osiguranja i predstavnika osiguranja koja posluju na teritoriji AP Kosovo i Metohija, obiluju sporazumevanjem u pogledu činjenica koje nose duh međusobnog kvazipriznavanja i tretiranja kosovskih osiguravajućih kuća gotovo kao inostranih osiguravača (primeri: pominjanje dve jurisdikcije, pominjanje obaveze ugovaranja graničnog osiguranja i pored činjenice da Republika Srbija ne poseduje granice sa svojim autonomnim pokrajinama ili pominjanje nezgoda koje su se dogodile do 50km od granice). Dosadašnja veoma loša iskustva prilikom pokušaja naplate ovakve vrste štete putem evropskog izveštaja, nalažu da se do momenta ponovnog uspostavljanja punog faktičkog suvereniteta Republike Srbije nad AP Kosovo i Metohija, u slučaju nezgode u kojoj je učestvovalo vozilo privremeno registrovano na teritoriji južne srpske pokrajine - insistira na vršenju kompletnog uviđaja saobraćajne nezgode.

 

 

 

Svi navodi sadržani na sajtu informativnog su karaktera i sačinjeni su po osnovu profesionalnog mišljenja i dugogodišnjeg iskustva.  Ipak, informacije sadržane na sajtu ne mogu mogu predstavljati zamenu za stručnu pravnu pomoć. Kreator sajta ograđuje od svakog oblika odgovornosti nastalih korišenjem celokupnog sadržaja predstavljenog na ovom sajtu. Pouzdano rešavanje pojedinačnog pravnog pitanja ili problema podrazumeva angažovanje advokata radi pružanja stručne pravne pomoći.